Vakcinacija u dece

Vakcinacija je medicinski postupak u kome želimo zaštititi  osobu (dete) od različitih  zaraznih bolesti . Sprovodi se tako što se detetu ubrizga u mišić, pod kožu ili da oralno deo mrtvog ili   živog, dovoljno oslabljenog uzrokovača bolesti ili nekog njegovog produkta, koji će u organizmu  deteta započeti stvaranje spečificnih antitela koji  će ga  u nekom periodu štititi od infekcije  datim uzrokovačem.  Ovaj postupak se naziva  aktivna imunizacija. Moguće je dati detetu već  gotova antitala druge osobe koja ih  je već stvorila,  što se radi u hitnim slučajevima,  kada  ne treba  čekati sa stvaranjem antitela (pasivna imunizacija). Time  stvaramo veštački  imunitet,  ali dovoljno  dobar da dete zaštitimo od infekcija  koje  mogu u ranom uzrastu života biti  vrlo  teške. Vakcinacija je promenila tok medicine, a i dalje se usavršavaju tehnike dobijanja što boljih , “čistijih“ vakcina od što većeg broja zaraznih bolesti.

Svaka  država  na osnovu praćenja epidemiloškog stanja  u zemlji propisuju zakonom  i uredbama  od kojih zaraznih bolesti je obavezno a od kojih  “ preporučljivo“ vakcinisanje stanovništva i  lekari se moraju  pridržavati ovih zakonskih propisa  pri vakcinisanju.  Vremenom, kalendari vakcinacija za decu  su se menjali, neke vakcine  su izgubile na značaju, a druge su se  uvrstile u  obavezni kalendar  vakcinacija i  to je uvek  podložno (zakonski) promeni. Međutim,  odluku  da li  će neko dete biti vakcinisano, kada , kako ,  donosi uvek lekar- pedijatar, na osnovu njegovog   zdrastvenog stanja. Roditelj može da odbije da vakcinise svoje dete, ali se i   roditelj i lekar susreću tada sa zakonskim problemima i sankcijama koje prate  takvu odluku. Većina vakcina se  prima u nekoliko doza,  a nakon izvesnog vremena se sprovodi revakcinacija (ponovo  podsticanje stvaranja antitela, jer vremenom imunitet slabi i antitela se gube).

Vakcinacija sada  počinje  još u porodilištu, kada  beba posle rođenja prima dve  vakcine: protiv tuberkuloze i  hepatitisa (upale jetre) uzrokovanim virusom tipa B. U  bebinu otpusnu listu se upisuje kada je beba primila vakcinu, serija vakcine, ev. reakcije. Na prvoj kontroli kod pedijatra, sa   mesec dana, beba prima drugu dozu vakcine protiv hepatitisa B, a treću  će primiti  6 meseci nakon prve doze.  Sa puna dva  meseca  beba prima  prvu dozu  Di-Te-Per vakcine, protiv  uzrokovaca  tri bolesti- difterije,tetanusa i  pertusisa, kao i prvu dozu vakcine protiv   poliomijelitisa,  i protiv  hemofilusa gr.B (Act -hib vakc). Ove vakcine se u prvoj godini daju tri  puta u  razmaku od 6  nedelja, a  nakon  godinu dana  od zadnje vakcinacije daje se  revakcina u uzrastu  od oko  18 meseci.  Sa godinu dana daje se MMR vakcina  koja se ponavlja  pred polazak u  školu. Sve ove vakcine  dete može primiti  nakon pregleda  i odobrenja svog pedijatra.  U  poslednje vreme su u upotebi  konjugovane, mrtve  vakcine  protiv  pet, čak i šest uzrokovača bolesti (Pentaxim vacc, Infanrix vacc),  koje se  daju  jednom aplikacijom (ubodom) koje  stimulišu bebin imuni sistem da  stvara antitela protiv  više  uzrokovača  bolesti .

Pre vakcinacije svako dete mora biti pregledano,  pregledana njegova istorija  bolesti, karton  i mora se razgovarati sa roditeljima. U nekim, retkim stanjima,  beba  ne sme  biti vakcinisana  jednom vrstom vakcine, na  kraći (privremene  kontraindikacije) ili  duži  period (trajne  kontraindindikacije). Pedijatri smatraju da  blage infekcije  koje  su praćene sa temp. nižom od 38 C, kijavicom,  curenjem nosića  nisu razlog da se dete ne vakciniše, ali uvek se može sačekati  da dete ozdravi, pa ga dovesti nakon 7-10 dana od  ozdravljenja na  vakcinaciju. Ako je beba, dete iz bilo kog razloga   zakasnila  sa daljom  vakcinacijom (selidba,  porodične obaveze...), a ne postoji  razlog za trajnom zabranom vakcinacije,  vakcinacija se nastavlja tamo  gde je stala. Jako  je važno da roditelji znaju  da  ne dovode svoju decu na vakcnaciju  pre zakazanog termina,  već u terminu ili posle. Možete  zakasniti na sledeću dozu vakcinacije i nekoliko  meseci, ali ne dovodite dete ranije,  jer  će   imuni odgovor  biti neadekvatan. Nakon vakcinacije,  dete sa roditeljem treba  da se zadrži u  prostorijama  gde je primilo vakc.  oko pola sata, zbog eventualnih, retkih, ali opasnih alergijskih reakcija na  vakcinu. Nakon toga, dete  posmatrati  48-72 h, jer se najčešća nezeljena dejstva vakcinacije pokazuju u tom periodu.  Pratite stanje svesti, ospu po koži, disanje,  iznenadno bledilo,  temperaturu, lokalne reakcije   blizu  mesta davanja, koje su i najčešće  i  ispoljavaju se kao  crvenilo, otok, bolnost, bolni čvorić u koži. Mnoga deca  reaguju blagom  temperaturom, lakom uznemirenošću, odbijanjem obroka, a neka jako povišenom temperaturom  i tada  treba dete odvesti lekaru. Na  mesto aplikacije stavite hladan oblog, koji menjajte tokom dana (alkoh.ili  vodene obloge). Ako je dete alergicnio na  proteine, jaja, antibiotik (neomicin) treba obavestiti  pedijatra. Ako dete ima teže bolesti imunog sistema, ima leukemiju, prima kortikoterapiju u visokim dozama, imunosupresive,  primalo je transfuzije krvi,  obavestite svog lekara  pre  vakcinacije. Ako roditelji  kupuju vakcine u  apotekama i donose ih  da se  apliciraju   kod lekara, obavezno se moraju  upoznati  (u apotekama) sa   čuvanjem i transportom vakcine. Vakcina se  čuva u  frižideru, na temperaturi  od +2 do +8 c (u vratima od  frižidera), a tokom transporta  se  drži na  kesi  sa uloškom iz  zamrzivača (kesa sa ledom, uložak  ručnog   frižidera). Svaku vakcinaciju prati  i odgovarajuća  medicinska dokumentacija  gde se upisuju podaci primaoca, datum i serijski br.vakcine i ime i prezime  lekara koji je odobrio vakcinaciju.

Postoje i sporenja oko svrsishodnosti, oko  kasnih reakcija  vakcinacija koje dovoljno  ne poznajemo. Ona će  biti i dalje prisutna i potrebna i  možda će  jednog dana dati  sasvim drugačije  viđenje  sprovođenja ili ne sprovođenja vakcinacija u širem medicinskom kontekstu. Sve veći porast autoimunih oboljenja, malignih oboljenja, na suprot  smanjenom oboljevanju od  zaraznih bolesti podstiče na razmišljanje medicinske  stručnjake  u kom pravcu  treba da  ide  dalje vakcinisanje ukupnog stanovništva.