Korisnik:
Šifra:
 
Korpa

Korpa | 0 RSD

Upper line
Kategorije Dečije sobice Pogledajte kataloge Prva kupovina
Savetovaliste

Vakcinacija u dece

Vakcinacija je medicinski postupak u kome želimo zaštititi  osobu (dete) od razlicitih  zaraznih bolesti . Sprovodi se tako što se detetu ubrizga u mišic, pod kožu ili da oralno deo mrtvog ili   živog, dovoljno oslabljenog uzrokovaca bolesti ili nekog njegovog produkta, koji ce u organizmu  deteta zapoceti stvaranje specificnih antitela koji  ce ga  u nekom periodu štititi od infekcije  datim uzrokovacem.  Ovaj postupak se naziva  aktivna imunizacija. Moguce je dati detetu vec  gotova antitala druge osobe koja ih  je vec stvorila,  što se radi u hitnim slucajevima,  kada  ne treba  cekati sa stvaranjem antitela (pasivna imunizacija). Time  stvaramo veštacki  imunitet,  ali dovoljno  dobar da dete zaštitimo od infekcija  koje  mogu u ranom uzrastu života biti  vrlo  teške. Vakcinacija je promenila tok medicine, a i dalje se usavršavaju tehnike dobijanja što boljih , “cistijih“ vakcina od što veceg broja zaraznih bolesti.

Svaka  država  na osnovu pracenja epidemiloškog stanja  u zemlji propisuju zakonom  i uredbama  od kojih zaraznih bolesti je obavezno a od kojih  “ preporucljivo“ vakcinisanje stanovništva i  lekari se moraju  pridržavati ovih zakonskih propisa  pri vakcinisanju.  Vremenom, kalendari vakcinacija za decu  su se menjali, neke vakcine  su izgubile na znacaju, a druge su se  uvrstile u  obavezni kalendar  vakcinacija i  to je uvek  podložno (zakonski) promeni. Medutim,  odluku  da li  ce neko dete biti vakcinisano, kada , kako ,  donosi uvek lekar- pedijatar, na osnovu njegovog   zdrastvenog stanja. Roditelj može da odbije da vakcinise svoje dete, ali se i   roditelj i lekar susrecu tada sa zakonskim problemima i sankcijama koje prate  takvu odluku. Vecina vakcina se  prima u nekoliko doza,  a nakon izvesnog vremena se sprovodi revakcinacija (ponovo  podsticanje stvaranja antitela, jer vremenom imunitet slabi i antitela se gube).

Vakcinacija sada  pocinje  još u porodilištu, kada  beba posle rodenja prima dve  vakcine: protiv tuberkuloze i  hepatitisa (upale jetre) uzrokovanim virusom tipa B. U  bebinu otpusnu listu se upisuje kada je beba primila vakcinu, serija vakcine, ev. reakcije. Na prvoj kontroli kod pedijatra, sa   mesec dana, beba prima drugu dozu vakcine protiv hepatitisa B, a trecu  ce primiti  6 meseci nakon prve doze.  Sa puna dva  meseca  beba prima  prvu dozu  Di-Te-Per vakcine, protiv  uzrokovaca  tri bolesti- difterije,tetanusa i  pertusisa, kao i prvu dozu vakcine protiv   poliomijelitisa,  i protiv  hemofilusa gr.B (Act -hib vakc). Ove vakcine se u prvoj godini daju tri  puta u  razmaku od 6  nedelja, a  nakon  godinu dana  od zadnje vakcinacije daje se  revakcina u uzrastu  od oko  18 meseci.  Sa godinu dana daje se MMR vakcina  koja se ponavlja  pred polazak u  školu. Sve ove vakcine  dete može primiti  nakon pregleda  i odobrenja svog pedijatra.  U  poslednje vreme su u upotebi  konjugovane, mrtve  vakcine  protiv  pet, cak i šest uzrokovaca bolesti (Pentaxim vacc, Infanrix vacc),  koje se  daju  jednom aplikacijom (ubodom) koje  stimulišu bebin imuni sistem da  stvara antitela protiv  više  uzrokovaca  bolesti .

Pre vakcinacije svako dete mora biti pregledano,  pregledana njegova istorija  bolesti, karton  i mora se razgovarati sa roditeljima. U nekim, retkim stanjima,  beba  ne sme  biti vakcinisana  jednom vrstom vakcine, na  kraci (privremene  kontraindikacije) ili  duži  period (trajne  kontraindindikacije). Pedijatri smatraju da  blage infekcije  koje  su pracene sa temp. nižom od 38 C, kijavicom,  curenjem nosica  nisu razlog da se dete ne vakciniše, ali uvek se može sacekati  da dete ozdravi, pa ga dovesti nakon 7-10 dana od  ozdravljenja na  vakcinaciju. Ako je beba, dete iz bilo kog razloga   zakasnila  sa daljom  vakcinacijom (selidba,  porodicne obaveze...), a ne postoji  razlog za trajnom zabranom vakcinacije,  vakcinacija se nastavlja tamo  gde je stala. Jako  je važno da roditelji znaju  da  ne dovode svoju decu na vakcnaciju  pre zakazanog termina,  vec u terminu ili posle. Možete  zakasniti na sledecu dozu vakcinacije i nekoliko  meseci, ali ne dovodite dete ranije,  jer  ce   imuni odgovor  biti neadekvatan. Nakon vakcinacije,  dete sa roditeljem treba  da se zadrži u  prostorijama  gde je primilo vakc.  oko pola sata, zbog eventualnih, retkih, ali opasnih alergijskih reakcija na  vakcinu. Nakon toga, dete  posmatrati  48-72 h, jer se najcešca nezeljena dejstva vakcinacije pokazuju u tom periodu.  Pratite stanje svesti, ospu po koži, disanje,  iznenadno bledilo,  temperaturu, lokalne reakcije   blizu  mesta davanja, koje su i najcešce  i  ispoljavaju se kao  crvenilo, otok, bolnost, bolni cvoric u koži. Mnoga deca  reaguju blagom  temperaturom, lakom uznemirenošcu, odbijanjem obroka, a neka jako povišenom temperaturom  i tada  treba dete odvesti lekaru. Na  mesto aplikacije stavite hladan oblog, koji menjajte tokom dana (alkoh.ili  vodene obloge). Ako je dete alergicnio na  proteine, jaja, antibiotik (neomicin) treba obavestiti  pedijatra. Ako dete ima teže bolesti imunog sistema, ima leukemiju, prima kortikoterapiju u visokim dozama, imunosupresive,  primalo je transfuzije krvi,  obavestite svog lekara  pre  vakcinacije. Ako roditelji  kupuju vakcine u  apotekama i donose ih  da se  apliciraju   kod lekara, obavezno se moraju  upoznati  (u apotekama) sa   cuvanjem i transportom vakcine. Vakcina se  cuva u  frižideru, na temperaturi  od +2 do +8 c (u vratima od  frižidera), a tokom transporta  se  drži na  kesi  sa uloškom iz  zamrzivaca (kesa sa ledom, uložak  rucnog   frižidera). Svaku vakcinaciju prati  i odgovarajuca  medicinska dokumentacija  gde se upisuju podaci primaoca, datum i serijski br.vakcine i ime i prezime  lekara koji je odobrio vakcinaciju.

Postoje i sporenja oko svrsishodnosti, oko  kasnih reakcija  vakcinacija koje dovoljno  ne poznajemo. Ona ce  biti i dalje prisutna i potrebna i  možda ce  jednog dana dati  sasvim drugacije  videnje  sprovodenja ili ne sprovodenja vakcinacija u širem medicinskom kontekstu. Sve veci porast autoimunih oboljenja, malignih oboljenja, na suprot  smanjenom oboljevanju od  zaraznih bolesti podstice na razmišljanje medicinske  strucnjake  u kom pravcu  treba da  ide  dalje vakcinisanje ukupnog stanovništva.

Bottom line