Akutna dijareja - proliv

To  je često oboljenje u dečjem uzrastu. Od  nje najčešće oboljevaju deca  u prve dve godine života.  U nerazvijenim zemljama oboljeva veliki broj dece tokom cele godine. Kažemo da dete ima dijareju ako ima iznenadno veći broj stolica (više od 3 stolice), koje su manje konzistetne tj.vodenaste i uz koje dete ima i nelagodu  ili bolove u trbuhu. Za akutnu dijareju kažemo da traje manje od 2 nedelje. Najčešće je izazvana infektivnim agensima, mada i druga stanja (greške u ishrani, psihološka stanja) mogu dati akutnu dijareju. I neke životne situacije mogu  da potaknu nastanak ove bolesti, kao npr.boravak u bolnici,  kolektivu, lečenje antibioticima, putovanja, korišćenje bazena.

Veliki problem i u našoj zemlji predstavlja upotreba nečiste vode za piće, neadekvatna  kanalizaciona infrastruktura (nehigijensko odlaganje fekalija), loša lična higijena i higijena pri  spravljanju hrane za dete i higijena pribora, čuvanje hrane na sobnoj temperaturi. I vrlo važno mesto zauzima uvodjene veštačke ishrane.

Najčešci uzroci akutne dijareje su virusi (oko 90%), ređe bakterije, gljivice, paraziti. Različitim mehanizmima oni u crevima uzrokuju brzi prolazak hrane kroz creva, samim tim i smanjenu    apsoprbciju i iskoristljivost sastojaka iz hrane i pojačano lučenje vode i elekrolita, što sve daje učestale, vodene  stolice praćene bolovima u stomaku. Uz to, mogu se  javiti i povišena  temperatura, mučnina, povraćanje, dehidracija. Mogu se, mada ređe, javiti i znaci oštećenja drugih sistema u organizmu. Stolice mogu biti kašaste, vodenaste, sa ili bez primesa krvi. Zbog gubitka elektrolita  mogu se javiti različiti  stupnji dehidratacije (gubitka tečnosti), ponekad i   krize svesti, a ako proliv duže traje i  podhranjenost.

Uvek prvo procenjujemo gubitak tečnosti-stepen dehidratacije i to pregledom deteta. Posmatramo dete, njegovo stanje svesti, aktivnosti, živahnost, njegovo disanje, puls, stanje kože- turgor(oslabljen), izled očiju (upale, odsustvo suza pri plaču), izgled vidljivih sluznica usta i jezika (suve, obložen jezik), pregledamo fontanele, ako su otvorene (uvučene),  merimo telesnu temperaturu,  telesnu masu, pitamo za  mokrenje. Ako znamo prehodnu telesnu masu lako nam je izračunati gubitak , ali svaki gubitak veći od 3%  je znak dehidratacije koja može biti  blaga (A) umerena (B), i teška (C) i prema kojoj i planiramo dalje lečenje.

Neke mere lečenja mogu  preduzeti i sami roditelji pre dolaska kod lekara, a neke mere se preduzimaju u saradnji sa lekarom, u kućnim uslovima, a u najtežim slučajevima dete se mora uputiti u bolnicu  gde  će primati odgovarajuću terapiju.

Kod svesne dece , roditelji sami mogu započeti postupak rehidratacije oralim rastvorima  koji su u stvari rastvori šećera i soli (Na i K) i  koji se mogu nabaviti u svakoj apoteci, u slobodnoj prodaji. Ovim rastvorima, koji se u stvari dobiaju rastvaranjem praška iz orginalno kupljene  kesice u odredjenoj količini vode (što je označeno na svakom pakovanju) moguće je lečiti  uspešno i preko 95% obolele dece. Ako nema mogućnosti da se nabavi ovaj rastvor može se slobodno koristiti čista, prokuvana i ohladjena voda. U lakšim i srednje teškim oblicima dehidratacije  dovoljno je dati od 50 do 100 ml tečnosti po kg. telesne mase deteta za 4 h, dalje nastaviti prema potrebama. Koriguje se i gubitak tečnosti po svakoj tečnoj stolici.

Uz to, detetu treba omogućiti  odgovarajuću ishranu (supe, bujoni, bareni pirinač, sa mesom, povrćem, pečena jabuka, dunja, banana..), tj. omogućiti mu hranu koju želi, prilagođenu  uzrastu, kalorijskim potrebama i mogućnostima porodice. Ako beba doji, obavezno nastaviti sa dojenjem. I dve nedelje po bolesti treba dodati u ishranu po jedan dodatni obrok. Lekovi protiv uzrokovača dijareje  može prepisati samo lekar, na osnovu antibiograma, nakon pregleda stolice i to u strogo propisanim slučajevima. Nekritična upotreba antibiotika dovodi do produženog kliconoštva (dugo se uzrokovač zadržava i izlučuje iz organizma), te savetujem da se nikada  takva terapija ne uvodi samoinicijativno. Uz to, u ponudi su i različiti preparati, tzv.antidijaroici, koji se u pedijatriji  nikako na preporučuju. Možemo samo preporučiti  upotrebi  probiotika (“dobrih bakterija”, stanovnika naših creva) koji će pokušati da nasele crevni epitel i tako onemoguće izazivače bolesti da nastave dalji tok  bolesti.

Kod dece koja uz proliv i povraćaju treba pokušati primenu oralnog rehidracionog rastvora polako, na 5 minuta, kašičicom, i biti  uporan u tome. Ako i pored toga dete i dalje povraća, potrebno  ga je odvesi lekaru  koji  će dalje dati terapiju  nadoknade tečnosti venskim putem. Deca koja su u teškom stanju hitno se upućuju u bolnicu.

SAVET HOMEOPATE: Homeopatskom terapijom mogu se uspešno lečiti  akutne dijareje i skratiti  znatno tok bolesti, a  prema  simptomima se odredjuje lek.  Ali, uspešna rehidratacija je nezamenjiva u lečenju ove bolesti, ma  kojim   putem izabrali  da lečite Vaše  dete.

                                                                             Dr Slavica Veselinović, pedijatar, homeopata