Korisnik:
Šifra:
 
Korpa

Korpa | 0 RSD

Upper line
Kategorije Dečije sobice Pogledajte kataloge Prva kupovina
Savetovaliste

Irina Radovia

Irina Radovic, mama, Encimenci

Razgovor voden u aprilu 2009

Šarmantna i lepa voditeljka, Irina Radovic, znana i kao Irina cura fina, majka sedmomesecne Iskre, uz osmeh nam je pricala o trudnoci, prvim danima sa bebom i kako je sa velikim odgovornostima koje roditeljstvo zahteva mnogo lepše nositi se uz osmeh i uživanje.

„Ja sam zaista uživala u svakom trenutku porodaja“
Irina Radovic

 

Da li ste ti i tvoj suprug Sava radosnu vest da cete postati roditelji posebno proslavljali ili ste u pocetku to malo krili i cuvali samo za sebe?

Bili smo presrecni kada smo saznali najsrecniju vest jer smo oboje jedva cekali da postanemo roditelji. Informaciju da cemo postati roditelji nismo krili, ali na pocetku nismo imali potrebu da ceo svet zna nego smo tu radost cuvali za nas i naše najbliže. Interesantno je da sam u drugom mesecu trudnoce putovala u Pariz poslovno (snimali smo ,,Sve za ljubav“) i da smo za potrebe snimanja pola sata leta proveli u pilotskoj kabini, gde nisam bila ni vezana prilikom sletanja, pa sam razmišljala da li je sve to ok, da nisam možda preopuštena, ipak sam trudna i sl...Cim saznaš da cekas bebu izgubi se ona bezbrižnost - postaneš odgovoran za novi život koji nosiš u sebi. I mama mi kaže da ta briga samo s godinama postaje sve veca, kao i ljubav. A i kolegama sam bila cudna - cas mi je bilo hladno, pa toplo, pa sam baš gladna, pa nisam, a pošto inace ni malo nisam zahtevna na našim poslovnim putovanjima i potpuno se prilagodavam muškom delu ekipe, videli su da je nešto drugacije. Kasnije, kada su saznali pravi razlog, sve im je bilo jasno.

Da li si bila zahtevna kao trudnica ili si normalno podnosila promene?

Nisam normalno ništa podnosila i svaka cast ženama koje kažu :„Ništa se nisam promenila i baš sam bila opuštena u trudnoci“. Ja nisam bila opuštena i Sava me je zvao najhiperaktivnija trudnica. Nisam ulazila u kucu, šetala sam Zemunskim kejom svakog dana, ali zato sam bila u top formi za porodaj. Preporucujem svim trudnicama da pomognu same sebi u onome što zavisi od njih - da se zdravo hrane i da budu aktivne, jer trudna žena nije bolesna žena, vec srecna, blažena i malo,, luckasta“ žena sa nabujalim hormonima. E sada,menjanje raspoloženja, pojacana emotivnost i sve ono što ne zavisi od vas ne možete ni promeniti, pa naucite da se prilagodite novonastaloj situaciji. Nisam bila zahtevna u smislu da mi se sad nešto mnogo jede i da Sava mora te iste sekunde da mi stvori, pogotovu zato što mi se  ništa nije jelo prvih pet meseci, narocito ne meso i bila sam u fazonu da ce moja beba biti pobornik zdrave ishrane, jer sam iskljucivo volela da jedem dinstano ili grilovano povrce i sezonsko voce,eventualno sladoled ili tako nešto, apsolutno ništa sa zacinima i jako. Medutim,bila sam preemotivna,mogla sam da zaplacem za svaku sitnicu, cak i na pesmu. Secam se one pesme koju pevaju Marija Šerifovic i njena mama, koja opisuje ljubav majke i cerke, a baš sam u tom periodu i saznala da nosim devojcicu. Pa to je bilo neverovatno - plakala sam na pocetne taktove. Strašno. Znam da je Sava uvek na Youtube-u puštao tu pesmu i „Irince, idemo!“ (smeh), a ja u plac kao kiša. Nervozna sam bila, kad mi neko nešto kaže da mi ne prija, ja kao da je neko smišljao kako ce da me povredi, (smeh), bukvalno imaš iskrivljenu sliku stvari. I desetak dana posle porodaja sam bila u tom nekom „drugom stanju“ i bila sam emotivnija, ali to je druga prica potpuno.

Koje su dobre strane u trudnoci za ženu, u smislu da koža i kosa postaju sjajnije, da žena zablista, itd?

Ima ona bapska prica da ako nosiš decaka lepša si nego kad nosiš devojcicu. Ja sam sebi bila najlepša na svetu (smeh), iako sam imala pege po licu. Ali kosa mi je postala gušca nego inace, koža mi je bila lepa, sem, kažem, tih promena na tenu, ali nekako te stvari mi uopšte nisu bile bitne. Potpuno sam bila usredsredena na to da li ce beba biti ok,i  najbitnije, odlazila sam na te psihofizicke vežbe dva meseca i to mi je zaista pomoglo - i fizicki i psihicki. Divim se i zahvaljujem tim divnim ženama koje su sa nama radile psihofizicku pripremu trudnica. Postaneš mnogo opušteniji pred sam porodaj. I tu sam upoznala tri jako dobre drugarice i to mi je ostalo u najlepšem secanju u poslednjim mesecima kada si u frci sto posto.  

U tim nekim zajednickim iskustvima se i radaju najveca prijateljstva.

Da, posle tih vežbi smo uvek išle na kafu i prepricavale kako je bilo na pregledu, koliko beba ima grama, itd. Kad je neko u istoj prici kao i ti, onda ti je mnogo lepše i lakše. U tom periodu sam se iskljucivo cula sa drugaricama-mladim mamama i sa tim trudnicama i ništa me drugo nije zanimalo.

Irina Radovic, mama EncimenciŠto se tice nege, da li je neophodna posebna nega?

Mora, ne možeš samo da koristiš mleko za telo, itd. Meni su preporucili  Šaljicev melem protiv strija, dobro se pokazao, i kolekciju za negu trudnica Happy Mama. Mada, taj Šaljicev melem mi je bio odvratan i smrdeo i ostavljao fleke po majici (smeh) ali sam bila verna od prvog meseca. Mnoge žene pogreše što posle porodaja prestanu da to koriste a treba i posle kad se sve vraca na svoje mesto.

 

Dosta si šetala i bila u pokretu.

Ja sam i putovala i šetala, išli smo na Zlatibor, u Banju Vrujci. Nismo putovali nešto dalje, ali smo išli kod mojih u Užice, u Gornji Milanovac, Šabac, gde Sava ima kucu. Secam se da su bili promotivni koncerti studenata Operacije Trijumf pa sam imala želju da idemo u gradove u okolini da bar na taj nacin ucestvujem u projektu koji necu raditi. Muž mi je ispunio i tu želju - vozio me do Smedereva  u osmom mesecu trudnoce. Sva sam bila u fazonu da nešto ne propustim. Nikako nisam volela da budem u kuci, iako je to bio letnji period i visoke temperature. Više je Sava bio taj „Nemoj, molim te, opet da šetamo“, a ja dok ne predem ceo kej uzduž i popreko, ne smirujem se.

Znaci, nisi imala problema sa linijom i viškom kilograma? Ne vidi se da si bila trudna.

Pa, hvala (smeh). Ugojila sam se nekih 15 kilograma, kažu da je to školski. Posle 8 ode sa bebom i onda se polako linija vraca.Posle si aktivan oko bebe, tako da nije problem. Nisam bila uopšte opterecena time, možda je i u tome štos. Ne znam kako je onim ženama koje se ugoje 20-30 kilograma, koje moraju da održavaju trudnocu pa moraju da leže, samim tim se i ugoje. Ja sam imala tu srecu da sam mogla da šetam i da budem aktivna, pa se nisam ni preterano ugojila, a nisam imala ni povecan apetit. Nekako su se sklopile kockice. Kad se žena ugoji 20-30 kilograma, posle je veci problem vratiti se u normalu, ali kad vidiš da ti je dete zdravo, srecno i nasmejano, te stvari su nebitne.

Do kog meseca si radila?

Mislim do sedmog, kad sam snimila poslednju emisiju „Sve za ljubav“.

Jesi li bila opterecena porodajem? Da li si mnogo razmišljala o tome?

 Nisam bila opterecena, pošto grubo zvuci, ali sam dosta razmišljala o tome. Jer kad ti je prvi put,  to je kao neki strah od nepoznatog, uzbudenje je veliko a jedva sam cekala da vidim bebu posle devet meseci.

Gde si išla na vežbe?

U Gak Narodni Front gde sam se i porodila. Ja sam uglavnom prezadovoljna. Najlepši savet koji sam cula za vreme trudnoce u devetom mesecu je bio od jedne poznanice koja mi je rekla: „Ja sam se porodila sa 19 godina i nisam bila svesna koliko treba uživati u svakom trenutku porodaja, tako da ti želim da uživaš“. I nekako, to mi je zaista najlepše što sam cula od svih saveta i ja sam zaista uživala u svakom trenutku porodaja. Ja sam se prirodno porodila uz pomoc epidurala, ne znam sad koliko bih mogla da uživam bez epidurala (smeh), ali ovako sam potpuno uživala. Meni kad su rekli da ostajem u porodilištu, ja sam bila najsrecnija na svetu. Secam se da sam poletela ka onom liftu, zaboravila sam da se pozdravim i sa Savom (smeh). I kažu da su muškarci u vecoj frci tada nego žene, što ima istine, jer je on prebledeo, pogledao me i rekao „Irince, šta ja sada da radim?“ Vec posle 3-4 sata sam mu se javila da je Iskra stigla na svet. (smeh).

Sava nije prisustvovao porodaju?

Ne, ne, ma gde, Balkanac covek, kakav porodaj! On je dao jednu izjavu za Blic: „Prvo su muškarci biliIrina Radovic, mama, Encimenci kod kuce, pa onda ispred vrata, pa su krenuli da prisustvuju porodaju, pa da seku vrpcu... ako tako nastave, izgubice doktori svoj posao“. Ja sam ga zezala da su nam pricali na vežbama da muževi moraju da prisustvuju porodaju, i on je prebledeo, ne zna šta ga je snašlo (smeh). Tako da nije od tih koji vole da prisustvuju. Ne znam ni ja koliko bih volela, jer bih se onda, znaš, razmazila, a ovako sam bila žena zmaj (smeh).

Koliko je bila teška Iskra i na koga lici?

Lici na svog tatu, nedelju dana su je zvali Savka, pa kad smo videli da ce to postati ozbiljno, odustali smo od zezanja (smeh). Još u stomaku dok je bila rekli su nam da ce biti neka dugonoga, i jeste. Bila je 56 cm dugacka i 3700 teška.

Dali ste joj lepo i neobicno ime, Iskra. Da li ste hteli da se razlikuje ili vam se, jednostavno, to ime dopalo?

Ona ce se razlikovati po nekim svojim osobinama i karakteru. Mada još u porodilištu se razlikovala od drugih beba jer je imala dugu crnu kosu podignutu uvis - mnogo je bila smešna i nekako nije bila klasicna beba. U stvari, kada bolje razmislim, svim roditeljima je svoje dete posebno, jedinstveno. U trudnoci sam procitala knjigu “Covek i decak“ Tonija Parsonsa i na samom pocetku glavni lik dobija dete i divi se koliko je divno, posebno, prelepo i pita se:“Bože, da li i roditelji koji imaju obicnu decu misle da su im posebna“.  Mada, ja sam davno cula da ime može da okarakteriše coveka. Upoznala sam pre  7-8 godina jednu Iskru i ostalo mi je to ime u secanju kao najlepše. Onda sam predložila Savi i on je bio potpuno zbunjen i pitao je kakvo je to ime i da li je pravoslavno. I našli smo u kalendaru da je to skraceno od pravoslavnog imena Iskroslava, i bio nam je sveštenik i rekao da je divno što smo joj dali ime Iskra, jer to znaci „puna života“. I jeste, nekako stalno se smeje i sija, nije što je moja (smeh). I jeste neobicno, na kraju, bio je i dogovor da ako bude decak, Sava da ime, a za devojcicu ja, i tako je dobila ime Iskra i svi su se oduševili.

Kako bi opisala te prve dane sa bebom?

Prva dva-tri dana u porodilištu si sa bebom samo kad treba da jede i da je maziš i onda ti misliš kako je baš jednostavno. Kad je došla iz porodilišta, ceo dan je prespavala i ja sam pod uticajem adrenalina i hormona pocela da placem i rekla: „Jao, koliko nam je dobra beba, non stop spava, hajde da je probudimo da joj se malo posvetimo.“ Probudili smo je oko 8 sati uvece i tada je krenula  igranka bez prestanka celu noc (smeh). Vec prvu noc smo zvali Halobebu da vidimo kako i šta, jer kad ti beba prve noci place, ti misliš da joj nešto fali. Ali nije baš sve strašno kao što se tebi cini. Beba treba da se navikne na mamu i mama na bebu, da vidiš kad ce da jede, koliko joj treba, itd. Prvih nedelju dana Sava je poslovno morao da ide u Nemacku, tako da je sve bilo malo haoticno, ali, naravno, desna ruka  mi je bila moja mama koja je od prvog dana bila tu i moja sestra i zahvalna sam im do neba. Dve nedelje je dolazila i patronažna sestra Lela iz Narodnog fronta da kupa Iskru i njeni saveti su nam mnogo pomogli. I Sava je bio tu nocu kad se budila, pevao joj je „Bolje biti pijan nego star“ i samo je na to reagovala i spavala posle te pesme (smeh). Kad se setim tih prvih dana, zaista je ogromno uzbudenje i ti si izmoren posle porodaja, ali posle nedelju dana sve krece svojim tokom.

Da li su izbili prvi zubici?

Nisu još. Kažu da kome krenu kasnije, bice tvrdoglav i imace dobre zube, pa cemo videti. To je jedini razlog zbog koga može da bude nervozna, inace se non-stop smeje, vrlo je radoznala, razigrana, želi pažnju, obožava decu.

I ti i Sava ste nasmejani i vedri, pa je zato, pretpostavljam, i beba takva?

Od pocetka je takva. Nije imala ni 15 dana kad se prvi put nasmejala i mi smo se oduševili. Zaista je smeško jedan pravi, pa smo je malo i razmazili.

Sada si na porodiljskom bolovanju, a vodila si emisiju u Velikom Bratu.

Veliki Brat-veliki mozak je, takoreci, moja autorska emisija i receno mi je u sedmom mesecu trudnoce da cu je voditi u martu, a onda opet u septembru.

Kako si uklopila posao sa bebom?

Ne znam kako cu se odvojiti od nje u septembru kada krenem ozbiljno radno vreme od 8 sati dnevno, jer, pored toga što sam voditelj, radim još puno stvari iza kamere. Sada u martu je bilo opuštenije -  2-3 dana nedeljno, tako da smo se odlicno uklopili ali mi je Iskra mnogo nedostajala i tih nekoliko sati. Mama i sestra su mi pomagale maksimalno i Sava kad nije radio, tako da je to fino prošlo. Mada, Iskra je vec velika, maše nogicama i rucicama kad se ja vratim, presrecna je.

Da li te je dolazak bebe promenio?

Jeste, uhvati te ta neka briga, kao što sam rekla. Ja sam vec pocela da brinem i o Savi, mami, tati, sestri, znaš, onako malo sam „poludela“, samo što ne pitam da li su rucali, malo cudno postaje (smeh). Postala sam odgovornija i zrelija i sada duplo više volim i cenim svoje roditelje i  shvatam šta je roditelj od kad sam ja to postala i koja je to predanost svom detetu i kako ti je ono na prvom mestu. Promenila sam se i u smislu što pevam dan i noc, mogu da ustanem u 6 ujutru i da se igramo nas dve, mogu da je presvucem 6 puta kao da je lutka.

Koliko dece biste voleli da imate ti i Sava?

Znam da je jednom prilikom rekao da ce sa mnom cetvoro, a pošto bih ja volela petoro, da za to peto moram sama da se snadem (smeh). Ništa ne planiramo, lepo je imati što više dece i bilo bi super da ima seku ili batu da se druže, pošto ja imam sestru i znam koliko to znaci. Bilo bi lepo, ali videcemo, polako.

Razgovor vodila: Danka Trifunovic

Bottom line